Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nazvao je junacima ljude koji su u Novom Sadu bejzbol palicama napali studente i jednoj devojci razbili vilicu. On je tražio njihovo hitno oslobađanje i najavio blokadu suda, tako da im "neće proći ni policija". Svega nekoliko sati kasnije građane koji su protestovali u Kuli, simpatizeri SNS gađali su pirotehničkim sredstvima, a nekoliko ljudi je povređeno. Ovo nije prvi put da se agresija s vrha države preliva na ulice. Dovoljno je setiti se one predsednikove rečenice "umijte se hladnom vodom", kad je pokušao da opravda uletanje kolima među ljude koji protestuju. Zato sada postoji otvorena bojazan da će predsednikovo proglašavanje junacima, onih koji su sprovodili otvorenu agresiju, inspirisati i druge simpatizere stranke kojoj pripada da rade isto. Prema sagovornicima Nove ovakav sled događaja ne dolazi kao preterano iznenađenje, jer je upravo retorika nasilja, koja lako prelazi sa reči na delo, ipak modus operandi ovog režima.
Četvorica „junaka“, kako ih je predsednik Srbije Aleksandar Vučić „imenovao“ na svom Instagram profilu, konkretno Nikola Blagojević, Danilo Raičević, Stefan Kojović i Nemanja Despotović uhapšeni su i nalaze se u pritvoru zbog dva napada na studente koji se dogodio u noći između 27. i 28 januara 2025. godine u Novom Sadu. Napadi su se desili na dve lokacije i tom prilikom ozbiljno je povređeno nekoliko studenata, a među njima i studentkinja Akademije umetnosti kojoj je polomljena vilica. Ideja za blokiranjem suda dolazi od strane bivšeg premijera Miloša Vučevića, koji je zbog tog događaja i podneo ostavku, zajedno sa gradonačenikom Novog Sada. Ipak, prema sagovornicima Nove, ovakav poziv na blokadu Apelacionog suda dolazi kao svojevrstan odgovor vlasti na puštanje na uslovnu slobodu troje aktivista, među kojima je i Marija Vasić, koja je štrajkovala glađu.
Vučić je potom izneo snažnu kritiku na račun pravosudnog sistema i najavio oštar odgovor na ovu, kako je rekao, „sramnu odluku“ koja je utemeljena u „obojenoj revoluciji“. Potom je naglasio da “puštaju teroriste, a da momci koji su štitili svoju stranku i ideje sede u zatvoru”, dodajući da će se država osvetiti onima koji podržavaju pučiste i napadače na državne institucije. On je takođe naveo, da ih niko neće zaustaviti, pa ni policija. Ipak, dan kasnije, deluje da je zaustavljen, jer je Vučić naveo da će “razmisliti” o predlogu Vučevića i rekao da je on ipak samo “običan čovek koji ima emocije”. Doduše, ovo nije prvi put da vidimo Vučićev “izliv emocija” u uživo programu, ali ni poziv na nasilje i “osvetu” nad neistomišljenicima.
Agresivna retorika vlasti ne dolazi isključivo iz nervoze oko studentskih blokada. Naime, problemi se dešavaju i na unutrašnjem i na spoljašnjem planu, a deluje da je ovakva retorika samo još jedan u nizu izliva besa vladajuće stranke. Jer se na svakom koraku mogu videti afere i događaji koji ne idu na ruku režimu. Počevši od kritika koje dolaze, više sa zapadne strane, preko propasti puta u Sjedinjene Američke Države, pa sve do najnovije afere “Generalštab”, gde su se između ostalih, u pitanje odgovornosti umešala i imena ministra finansija Siniše Malog i kulture Nikole Selaković .
Prve naznake da režim više nema granice u svojoj agresivnoj retorici tokom prethodnih šest meseci, koliko traju studentske blokade, se moglo videti u Vučićevoj izjavi koja se odnosila na zaletanje automobile u građane koji su mirno blokirali ulicu. Tom prilikom je vozač automobile “pokupio” čoveka sa pešačkog prelaza i nosio ga na haubi nekoliko desetina metara. Vučić je u decembru prošle godine, govoreći o ovom slučaju, rekao da ovde nema ništa ilegalno, te da se ljudi “umiju vodom”.
„Bilo je u Loznici, na nekoj fabiji, neko mu je skočio na haubu, jer je čovek hteo da prođe, pa kaže da uhapsimo čoveka koji je vozio automobil. Kako bre da uhapsite čoveka koj nije kršio zakon? Išao čovek svojim putem. Jeste li vi pri svesti, umijte se hladom vodom, protrljajte oči, izbacite krmelje. Ti si stao nekom na put, rekao mu – ne dam ti da prođeš, čovek prođe, a vi mu skačete po automobilu“, izjavio je Vučić u decembru prošle godine.
Rezultati takve izjave su se mogli videti vrlo brzo, jer nedugo nakon tog incidenta, princip “gaženja građana” se ponovio više puta. Tokom te zime, imali smo još dva gaženja, a oni koji su izazvali snažnu reakciju javnosti su bili primeri Sonje Ponjević, koja je završila na intenzivnoj nezi i slučaj pregažene redarke u ulici Jurije Gagarina. Vozač koji je zgazio Ponjevićku je optužen za teško ubistvo u pokušaju. Međutim, Milica Stojanović, koja je tokom januarskih protesta u Beogradu automobilom udarila i teško povredila studentkinju, je puštena iz pritvora. Iako se prvobitno teretila za pokušaj ubistva, optužnica protiv nje je izmenjena i sada je Stojanović optužena za blaže krivično delo – “teško delo protiv opšte sigurnosti”.
Nije ohrabrujući ni najnoviji trend događaja, gde je nasilje postalo skoro pa normalizovano, a primena fizičke sile na okupljene građane uobičajeno. O tome svedoče i napadi na građane koji se dešavaju širom zemlje, poslednji u Kuli, kada je oko ponoći eskaliralo nasilje tamo gde su građani protestvovali. Pristalice naprednjaka su nekoliko minuta pre ponoći gađali građane jajima i pirotehničkim sredstvima, a potom je i intervenisala policija. Nekoliko građana je lakše povređeno.
Koliko je daleko stigla ovakva retorika za Novu objašnjava Bojan Pajtić, profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu i bivši predsednik Demokratske stranke, koji kaže da Srbija na čelu države “ima nasilnika”. On objašnjava da je samo puka slučajnost spasila život napadnute studentkinje u Novom Sadu, te da ju je samo nekoliko centimetara delilo od života i smrti. Pajtić dodaje da Vučić ovim pozivom, pokušava da napravi od cele države Ćacilend.
“Vučić ovim pozivom da se blokira sud u Novom Sadu i da se zaštite nasilnici koji su zamalo ubili i lakše ranili nekoliko drugih studenata u suštini od cele države želi da napravi Ćacilend. Mesto u kome njegove siledžije na svakom koraku mogu da ugroze nekome da ugroze život, bezbednost ili zdravlje ukoliko niste saglasni sa njegovom politikom i ukoliko se do imbecilnosti ne divite njegovom politikom i genijalnošću”, kaže Pajtić.
Ipak, psihološkinja Ana Mirković navodi da su posledice ovakve retorike po ljude velike. Ona napominje da su Vučićevi “eksplicitni pozivi na nasilje”, kao i “kršenje ustava” i “ubijanje demokratskih principa”, jasni znakovi da je agresivan model ponašanja predsedniku “izuzetno blizak”.
“To ima efekta kod nekih ljudi, on je nasilje legitimizovao, pa je udarena ona studentkinja Sonja, pa je ona devojka na Novom Beogradu pregazila redarku, pa je u Novom Sadu bilo slučajeva uletanja automobilom čime on zapravo podstiče netrpeljivost i na taj način kaže ljudima ukoliko se bore protiv onih koji su protiv predsednika, da neće snositi nikakvu odgovornost. Mi vidimo da su tim ljudima ili prekinuti postupci ili nešto kratko bili uhapšeni i da su oni bili pušteni. Inače, ako sa čela države dolazi takva retorika, dolazi legitimizacija svakog agresivnog čina to samo društvo čini netolerantnijim i agresivnijim. Jedino u takvom ambijentu on može da traži svoj politički prostor”, objašnjava Mirković.
Ona navodi da su glavni motivi iza svih akcija vlasti koje su “copy-paste” prirode, da se zbune ljudi i da se delegitimišu napori građana. Pored toga, ovakvi potezi vlasti su, prema Mirković, tu da provociraju sukobe sve vreme. Kao jedan od primera provociranja sukoba, ona takođe kao primer navodi Ćacilend.
“Taj Ćacilend postoji samo da bi provocirao bes kod ljudi. Mislim da ti ljudi tamo i ti prazni šatori stoje tamo kako bi neko rekao stvarno je dosta više i da bi na kraju došlo do nekog konflikta. Onda bi on imao puno opravdanje da iskorsti sve poluge moći i proizvede neku situaciju vanrednog stanja. On provocira to svakodnevno i narativom u društvu i retorikom”, predočava Mirković.
Ipak, paradoksalna priroda političkog poziva na blokadu suda, koji je više godina meta kritika na osnovu svog (ne)rada, se može videti iz više uglova. Doduše, Bojan Pajtić kao najveću apsurdnost ovog čina, izdvaja to da bi se on mogao okarakterisati i kao “svojevrsni državni udar”, jer jedna grana vlasti je blokirana od strane funkcionera druge grane vlasti.
“Nije to državni udar u klasičnom smislu te reči, samo zbog toga što je ponašanje režima nezapamćeno, pa niko u teoriju nije obrađivao ovakvu mogućnost. Ovo će biti predmet izučavanja i nažalost će Srbiju ponovo staviti u fokus i međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava i onih organizacija čiji smo deo ili čiji deo želimo da postanemo. Jer ovakvo ponašanje predsednika države može samo izazvati zgražavanje i zabrinutost ne samo nad njegovim mentalnim zdravljem, već i nad budućnošću ove zemlje”, zaključuje Pajtić.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare