0
Aktivista incijative "Most ostaje" Đorđe Miketić za Novu poručuje da je rušenje starog Savskog mosta simbol šireg plana vlasti da kroz projekte poput EXPO-a i „Beograda na vodi“ zauzmu i privatizuju javne prostore, dok građane odvlače uličnim kampovima i parapolicijskim formacijama. U intervjuu za naš list, Miketić otkriva kako je izgledalo privođenje zbog akcije na mostu, komentariše aktuelne političke i urbanističke poteze vlasti i poručuje da je borba za spas Beograda i njegovih resursa tek počela.
PROČITAJTE JOŠ....
Nedavno ste zajedno sa drugim aktivistima privedeni zbog kačenja transperenta na stari Savski most. Kako je izgledao razgovor u policiji i da li vam se nešto stavlja na teret?
Jako nam je bilo važno da sa iskasapljenog mosta pošaljemo poruku Beograde, probudi se! Baš tog dana kada su obznanili ono na što smo od početka odbrane mosta upozoravali – da ako padne most kreće totalna devastacija grada i otimanje kompletne savske obale. Bili smo spremni na posledice jer smo i očekivali da će rečna patrola doći po nas. Zadržali su nas sat i po i bili su veoma profesionalni. Videćemo da li će pokretati neki postupak, ali samo da podsetim, ovo je divlje gradilište koje su kordoni policije čuvali 4 meseca zbog nas, a pitanje je ko tu zaista krši zakon.
Ne postoji projekat novog mosta, ugovor sa kineskom kompanijom PowerChina, Vlada i direkcija za izgradnju Beograda kriju od građana, inspekcije ne izlaze na teren – identična je matrica korupcije kao prilikom izgradnje železničke stanice u Novom Sadu. Kineski „izvođač“ služi samo kao protočni bojler novca, dok na terenu, podizvođači bliski vlasti, bez lincenci, angažuju turske radnike i mađarske barže da uklanjaju most.
Uklanjanje starog Savskog mosta je već počelo i njegov prepoznatljiv izgled nestaje, kakvu sliku vlast šalje u svet rušenjem predratnih mostova?
Ovaj varvarski režim je u Beogradu porušio više nego nacističko i savezničko bombardovanje zajedno. Stari savski most je jedini most u Evropi koji nacisti nisu uspeli da sruše prilikom povlačenja – zahvaljujući hrabrosti učitelja Zarića, u zoru 20. oktobra.
Nacisti, eto, nisu, ali ovi okupatori su ga raskomadali. Most, simbol otpora i narator istorije koji bi svaki grad poželeo. Njih ne brine kakve slike šalju, već koje će parcele „osloboditi“ za gradnju. Ne zaboravite da tik uz most, ruše se paviljoni logora Sajmiše i „oslobađaju“ parcele za stambeno poslovne komplekse na mestu stradanja. Oni upravo pobijaju šipove za solitere kroz jame logoraša. Ne postoji jasnija slika njihove bestijalnosti i varvarizma.
Planirali su da ove godine, putem EXPA i širenja Beograda na vodi, otmu čitavu obalu Save, Sajam, Adu Ciganliju, savski amfiteatar do Terazija i podno Kalemegdana. Počinje bitka za opstanak beograda kakvog ga znamo, i nemajte sumnju, bićemo u prvim redovima.
Kamp koji je počeo u Pionirskom parku, doslovno je progutao centar grada. Čemu on služi Aleksandru Vučiću??
Počeo je kao panična tampon zona oko predsedništva koja je trebalo da preraste u zonu sukoba. Ne smemo zaboraviti nivo straha koju je režim, kao i sam Aleksandar Vučić pokazivao 15. marta. U parku su bili regrutovani najgori kriminalci, zbijeni poput zbijenih zveri u tesnom terarijumu, potom crnokapuljaši na krovovima zgrada sa kamenicama i topovskim udarima, nekoliko ekipa batinaša u bočnim ulicama spremnih za napad, ulične kamere prekrivene crnim kesama, ugašeno svetlo kod skupštine. Falilo je samo mitraljesko gnezdo. Ok, imali su LRAD zvučne topove.
Sve je pripremio ne bi li taj iscenirani sukob iskoristio za primenu sile, a protest ugušio. Verovatno u krvi. A sada, sve dok se ne zakaže novi veliki protest u Beogradu, ovaj opskurni cirkus služi da nam odvuče pažnju dok nas iza leđa pljačkaju. Skreću pažnju sa epske pljačke koja se sprema putem EXPA, otimanja obala širenjem Beograda na vodi, gašenjem GSP-a i privatizacijom javnog prevoza, Apoteka Beograd, gradnji na vodoizvorištu Makiš i tako redom…
Zborovi građana beogradskih opština dali su rok da se do 24. maja pomenuti kamp ukloni. Mislite li da će uspeti u svojoj borbi?
Važan je pritisak, jer naravno da sami neće skloniti kamp.
Mi aktivno učestvujemo u zakazanom protestu u utorak 27. maja ispred policijske uprave Stari grad. Ja mislim da je to prava adresa, da se podsete policajci da ne mogu zauvek okretati glavu od kriminalaca sa čekićima, napada na studente, građane i novinare, i da moraju preuzeti zakon u svoje ruke. A i simbolično, jer upravo je ta stanica je 5. oktobra bila okupirana i razoružana od strane građana. Nekome će taj flešbek možda upaliti alarm da je poslednji trenutak da stanu na stranu zakona, mladosti i budućnosti, a ne kartela i kriminala.
Pored kampa, ceo taj deo grada je bukvalno razoran i liči na ratnu zonu. Ipak, Beograđani ćute. Zašto?
Da li je neko video građevinsku tablu za te radove? Naravno da nije, jer upravo je to ideja. Novo divlje gradilište, sada od Skupštine sve do Trga Republike koje se krije iza divljeg i nedodirljivog Ćacilenda. Takva razorna sudbina se sprema za čitav grad, jer znaju da im je kraj blizu pa ubrzavaju pljačku.
Ti projekti nisu rezultat njihove vlasti – oni su motiv. Upravo zarad te enormne pljačke i otimačine, oni se grčevito drže fotelja. Zato smo se popeli na taj most sa porukom: Beograde, probudi se! Jer ne postoji ništa važnije nego da sprečimo otimačinu i prekinemo im tokove novca, a time sačuvamo Beograd, njegovu istoriju, resurse i javne prostore. To mora biti prioritetan zadatak.
Zato je inicijativa Most ostaje prerasla u mrežu aktivista Beograd ostaje da bismo raširili front i pozvali Beograđane na aktivnu odbranu grada.
Kako komentarišete to što je gotovo šest milijardi dinara gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić opredelio za uvođenje gradske bezbednosne službe?
Ja prvo moram da pitam Ministarstvo unutrašnjih poslova, šta oni misle o privatnoj policiji sa privatnim nadzornim kamerama, softverima za prepoznavanje lica, komandnim centrom, i na kraju, automobilima, uniformama i značkama – koje nose kriminalci. Batinaši koji su nekada čuvali splavove, a potom tukli i davili građane ispred skupštine grada će sada postati privatna bezbednosna služba grada? Po zakonu – oni i dalje mogu biti samo čuvari splavova u zimskom periodu.
Kao što ćaciji čuvaju predsedništvo, tako i Šapić pravi svoju parapoliciju. Svako pravi svoje falange da brani oteti plen.
Čini se da se usled aktuelne krize proteklih šest meseci Aleksandar Šapić manje nego inače pojavljivao u javnosti, kakav je vaš stav?
Pa živi čovek u Barseloni, što da se pojavljuje u Beogradu?! On je poput stečajnog upravnika, dođe u preduzeće samo da potpiše papire o rasprodaji imovine ili otimanju parcele, i ponekad napravi priredbu, da otpuštenim radnicima poželi 1. maj.
A sve što treba o njemu da znamo je 3. maj. Nije se vratio u Beograd nakon Ribnikara, tek po novom masakru u okolini Mladenovca je došao i nije položio cveće za stradalu decu, već je napravio kontra-komemorativni skup ispred skupštine grada. Eto, to je prvi čovek ovog okupiranog grada.
Očekujete li da Aleksandar Vučić raspiše vanredne parlamentarne izbore i kada?
Naravno da će raspisati. Pitanje je više za sve nas, koliko brzo ćemo ga na to naterati. Svima u svetu je jasno da on više ne kontroliše tokove u državi i nije jedina adresa za razgovor, te je sad pitanje nivoa koordinacije i angažmana svih pobunjenih građana i društvenih grupa – koliko smo kadri da ga na to nateramo brzo.
Kakvi su prema vašoj oceni stanje i snaga opozicije sada?
Iako sam često kritičan, ja mislim da se opozicija od početka ove krize držala dobro i mudro. Naravno, nije to jedan entitet pa da govorimo zbirno, ali setićemo se, odmah po padu nadstrešnice i rečenice: sve smo rekonstruisali samo tu nadstrešnicu nismo!, opozicija je promptno reagovala, pre svega novosadska, uz pomoć poslanika iz Beograda, kao i Proglasa i drugih aktivističkih i omladinskih grupa. To je bio ključan trenutak, jer je sprečen pokušaj zabašurivanja odgovornosti i pokrenuo je lančanu reakciju za sveopšti bunt kakav danas vidimo.
Mislim da je upravo to i recept za promene. Hrabra opozicija, bolja koordinacija svih grupa i dokazanih protivnika režima radi što efikasnije i brže promene režima. De facto, studenti imaju najveći uticaj i rukovode ovom operacijom, te se nadam da će uspeti da ujedine sve faktore i nađu najbolju formulu za hitne i korenite promene sistema. Jer u pitanju opstanak ovog društva, kao što je u Zaječaru pitanje opstanka tog grada i kolonizovane teritorije istoka Srbije.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
