4
Pravosuđe, kao jedna od tri posebne grane vlasti, ima sva ustavna i zakonska ovlašćenja da kontroliše rad izvršne vlasti i u slučaju povreda pravnog poretka, promtno reaguje i isto sankcioniše. U praksi se to međutim, ne dešava, a javnost opravdano stiče utisak da je upravo pravosuđe glavna poluga vlasti aktuelnog režima.
Boris Majlat, glavni tužilac Posebnog odeljenja za VTK
Nakon što je Branko Stamenković pod misterioznim okolnostima napustio mesto rukovodioca Posebnog odeljenja za visokotehnološki kriminal u martu 2024, vrhovna tužiteljka Zagorka Dolovac je na isto postavila drugog svog bliskog saradnika – Borisa Majlata, tužioca iz Sente . Majlat je pre izbora za šefa VTK, u tom tužilaštvu postupao po nalogu o opućivanju koji mu je Dolovčeva obezbedila, a bio je i jedan od Stamenkovićevih zamenika i „kontakt tačka“ za sve slučajeve napada, pretnji i ugrožavanja sigurnosti novinara. Budući da je zvanično bio javni tužilac OJT u Senti, a da bi uopšte mogao da konkuriše za VTK, bilo je nepohodno da prethodno postupa u nekom od Viših tužilaštava. Zato je prvo izabran za tužioca u VJT u Šapcu, a odatle ponovo delegiran u VTK i odlukom Dolovčeve postavljen za šefa. Iako nema mnogo godina iskustva, učestvovao je na brojnim seminarima i usavršavanjima širom sveta. Stekao je specijalizovana znanja, ali i sertifikate koji su mu neophodni kako za rad u posebnom odeljenju, tako i za rukovođenje istim.
Jedan od prvih zadataka koje je preuzeo na sebe zajedno sa funkcijom, bilo je smanjenje broja nerešenih predmeta u VTK, a koje poslednjih godina beleži najveći priliv novih. Takođe je nasledio i sukob i svakodnevne nesuglasice sa šefom beogradskog VJT Nenadom Stefanovićem, koji se sa tužilačkim Savetom spori oko nadležnosti VTK. Dok Stefanović tvrdi da je VTK samo posebno odeljenje VJT, te da je on nadređen i Majlatu, Savet je zauzeo stav da on nema nikakvu nadležnost nad VTK koje je jedino u celoj Srbiji i čijeg rukovodioca postavlja Dolovčeva. Budući da ovo pitanje nije konačno i precizno zakonski regulisano, Stefanović ne propušta priliku da se iskaže kao glavni gonitelj svih pisanija o vladajućem režimu po društvenim mrežama. Tako je pokušao da naredi Majlatu da uhapsi lidera pokreta „Srce“ Zdravka Ponoša, kao i još neke javne ličnosti, koje su govorile da je na protestu 15. marta korišćen zvučni top. Ono što je pak, Stefanoviću dozvoljeno jeste da utiče na godišnje rasporede poslova javnih tužilaca i raspoređuje ko će postupati u ovom odeljenju. Revoltiran što Majlatu ne može ništa na radi, Stefanović se posvetio neprekidnom „prepakivanju“ ovog odeljenja, a u svemu je otišao toliko daleko da je čak i one najiskusnije tužioce za oblast VTK, menjao sa onim koji nemaju nikakva iskustva u ovoj oblasti, izuzev da otvaraju predmete i daju naredbe za privođenje građana koji na mreža pišu protiv režima i predsednika republike.
Sanja Protić, tužiteljka antikoruptivnog odeljenja VJT u Kraljevu
Za rukovodioca Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije kraljevačkog VJT izabrana je nakon što je njen prethodnik Nenad Necić postao glavni tužilac VJT u Jagodini. Na lokalu je poznata i kao supruga nekadašnjeg direktora kraljevačkog „Vodovoda“ i loklanog SNS funkcionera Aleksandra Protića. U fokus javnosti dospela je sredinom 2021. kada je najavila pokretanje istrage protiv rektora i profesora Univerziteta u Kragujevcu zbog sumnje da su u saradnji sa Evropskim centrom za mir i razvoj, od 2014. do 2016. izdali 60 diploma koje nisu stečene na legalan način. Često se nalazila na meti kragujevačke opozicije, posebno nakon što su podneli krivičnu prijavu protiv gradonačelnika Nikole Dašića i vršioca dužnosti gradskog pravobranioca Zlatka Gorgievskog zbog zloupotrebe službenog položaja i predsednika Skupštine grada u prošlom sazivu Miroslava Petrašinovića za nesavestan rad u službi.
Uprkos njenom opravdavanju da od policije ne dobija neophodnu dokumentaciju, iako uredno šalje urgencije, prozivali su je i što pune četiri godine, nakon što je podneta krivična prijava za urušavanje dela spoljnog zida „Gradske tržnice“ u Kragujevcu, nije doneta tužilačka odluka. Nakon hapšenja policijskog generala Slobodana Malešića zbog zloupotrebe službenog položaja, režimski mediji koji su policajca pokušavali da odbrane optužbi, pominjali su tužiteljku Protić u kontekstu svedoka da je trpela pritiske kako bi potpisala naloge za pretrese prostorija koji su imali veze sa Malešićevim hapšenjem. Tužilaštvo na kom se nalazi Protićeva, trebalo bi da bude nadležno i za proveru navoda da su aktivisti SNS kupovali glasove od građana tokom izbora u Kosijeriću. O svemu tome, do danas se, tužiteljka Protić nije oglasila.
Ivana Josifović, sudija Višeg suda u Novom Sadu
Za sudiju Osnovnog suda u Novom Sadu izabrana je 2015, a četitri godine kasnije prešla je u Viši sud. Trenutno se nalazi i na funkciji trećeg zamenika predsednika Višeg suda, a istovremeno je predsednik Krivičnog odeljenja. Istovremeno, Josifović je predsednica Upravnog odbora GONGO Udruženja sudija i tužilaca na čijem je čelu Nenad Stefanović, a 2020. bila je i kandidat za izbornog člana Visokog saveta sudstva u aktuelnom mandatu. Međutim, rezultati tog glasanja i sastav aktuelnog saziva tog tela, iste večeri su zaprepastili većinu sudija. Među njima je bila i Josifovićeva koja je bila toliko sigurna da će biti izabrana glasovima svojih kolega, da je na svečano objavljivanje rezultata glasanja došla sa fotografom. U trenutku kada su novembra prošle godine otpočele blokade zgrade novosadskog suda i tužilaštva, u režimskim medijima se pojavila vest da je Josifovićeva napdnuta prilikom dolaska na svoje radno mesto. Iako se na snimku jano vidi da niko nije napao Josifovićevu, već poslanicu opozicije i to – kako bi oslobodili prolaz za sudiju, ona te navode nikada nije demantovala. Sa mesta predsednika krivičnog odeljenja, Josifović ima mogućnost da organizuje i kontroliše rad u odeljenju, kao i da ima uvid u kretanje predmeta i svih odluka koje kroz to odeljenje prolaze.
Iz Udruženja sudija i tužilaca tvrde da je Josifović u braku sa poznatim advokatom Goranom Petronijevićem, a koji se pojavljuje kao branilac brojnim predmetima za koje je zainteresovana vlast, a koji su najčešće nalaze u u postupanju Josifovićkinog bliskog saradnika iz UST Nenada Stefanovića.
Slobodanka Gutović, Sudija Višeg suda u Novom Sadu
Slobodanka Gutović, sudija Višeg suda u Novom Sadu, koja je krajem novembra bila član vanpretresnog veća, koje je ukinulo pritvor bivšem ministru Goranu Vesiću u postupku za obrušavanje nadstrešnice i pogibiju 15 osoba na novosadskoj Železničkoj stanici, odlukom Visokog saveta sudstva (VSS) unapređena je i izabrana za sudiju Apelacionog suda. Ista sudija je pre nekoliko godina preinačila osuđujuću presudu Osnovnog suda u Novom Sadu i oslobodila krivice vlasnika narko-plantaže „Jovanjica“ Predraga Koluviju, kog je tužilaštvo teretilo za nedozvoljenu trgovinu – odnosno šverc kivija. Da je sudija Gutović bila u tročlanom vanpretresnom veću, koje je na zaprepašćenje, kako laičke tako i stručne javnosti, donelo odluku da Goranu Vesiću ukine pritvor, za „Novu“ je ranije zvanično potvrđeno iz Višeg suda u Novom Sadu. U dopisu koji je 4. decembra dostavljen „Novoj“, a koji je potpisala predsednica suda, sudija Tijana Jakovljević, navedeno je da su uz sudiju Gutović, članovi vanptretresnog veća bili i sudije Srđan Savić i Vesna Ermin Đorđević. Njih troje postupali su po žalbi Vesićevog branioca, a obrazloženje odluke da se bivši ministar nadalje brani sa slobode, koje su zajednički potpisali, pravnička javnost ocenila je tada kao kontroverznu i dosad neviđenu u srpskom pravosuđu. Naime, ovo troje sudija ocenilo je da tužilaštvo nije predstavilo dokaze „osnovanosti sumnje da je Vesić počinio krivično delo“, a u daljem obrazloženju iste odluke, otišli su korak dalje, baveći se ispitivanjem celokupnog postupka, koji je u tom trenutku bio tek u fazi sprovođenja naredbe za pokretanje istrage. Kako je za „Novu“ otkrilo više izvora, sudija Gutović je pre izvesnog vremena preinačila presudu osnovnog suda u Novom Sadu i vlasnika narko-plantaže „Jovanjica“ oslobodila krivice za nedozvoljenu trgovinu, odnosno – šverc kivija. Zbog ovog postupka, koji je javnosti gotovo u potpunosti ostao nepoznat, OJT u Novom Sadu, zajedno sa Osnovnim sudom u tom gradu neprekidno su trpeli pritiske da se optužbe protiv Koluvije odbace. Tužilaštvo pak, nije nameravalo da odustane od svoje optužnice, što je rezultiralo osuđujućom presudom. Ista je međutim, tokom žalbenog postupka preinačena u oslobađajuću, a kako „Nova“ saznaje, potpisala ju je upravo sudija Gutović. Pitanja u vezi sa ovim slučajem, postavili smo Osnovnom sudu u Novom Sadu, ali do zaključenja teksta, odgovore nismo dobili.
4
0
11
0
Takođe, sudija Gutović ostaće upamćena po tome što je nakon maratonskog postupka protiv vođe neonacista Gorana Davidovića zvanog Firer, a koji je nedavno najavio grupisanje sa drugim ekstremističnim grupama, osudila na minimalnu kaznu zbog napada na učesnike antifašističkog skupa u Novom Sadu, a koju je apelacija kasnije ukinula. Osudila je takođe aktere afere za duplu prodaju stanova u Novom Sadu, pre nekoliko godina, dok je u poslednje vreme uglavnom postupala kao sudija za prethodni postupak. Na sajtu Agencije za sprečavanje korupcije, poslednji izveštaj o njenoj imovini i prihodima datira iz juna meseca prošle godine. U tom izveštaju navedeno je da kao sudija Višeg suda ostvaruje dohodatak od 177.000 dinara, kao i još 55.000 iz Pokrajinske vlade AP Vojvodine kao ispitivač na pravosudnom ispitu.
Navedeno je i da je vlasnik stana od 61 kvadratnog metra do kog je došla kupovinom, kao i da je vlasnik skupocenog automobila „mercedes GLA“, starog osam godina, a kojim je zamenila „nisan kaškai“. Zanimljivo je da u izveštaju iz 2021. nije imala upisano nijedno vlasništvo nad nekretninom, dok je u izveštaju iz 2018. imala prijavljeno vlasništvo nad stanom od 58 kvadratnih metara koji je stekla kupovinom , kao i suvlasništvo u petosobnom stanu površine 118 kvadrata, do kog je došla prodajom imovine.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare