0
Reditelj predstave, koja je otvorila Festival profesionalnih pozorišta „Joakim Vujić“ i koja govori o mentalnoj i fizičkoj snazi mladih žena - „Amazonke“, Jaša Koceli za Novu kaže da je tu snagu video u studentima u Srbiji gde se zbog premijere zatekao kada su počele studentske blokade i protesti.
„Za mene i sve moje prijatelje koji smo to gledali, to je bila velika stvar. Posle premijere predstave u oktobru ja sam se vratio u Sloveniju, a tamo kod nas na te mlade ljude u Srbiji se gleda kao na junake, bilo je i u Ljubljani okupljanja ljudi u znak podrške. Ja to gledam vrlo pozitivno pa i da se ništa neće dogoditi zbog toga, sada je prekasno jer već se dogodilo. Dogodilo se za glave, za srca, za budućnost, za psihologiju. Nije ništa svejedno, sve je značajno što se desilo i što se dešava, to je unikatno za Evropu jer čitava Evropa gleda sada smer Srbije“, kaže za Novu slovenački reditelj Jaša Koceli.
Koceli kaže da se u Sloveniji prati sve što se u Srbiji dešava i da je po dolasku u Srbiju zbog festivala, prvo pitao za studente i interesovao se za novosti. Vožnju studenata biciklima do Strazbiura i trčanje do Brisela vidi kao podvige koji su nadmašili nivo studentske borbe za koji je mislio da je nenadmašan.
„To je zadivljujuće, wau. Drago mi je da to ide još dalje jer smo svi mislili da su stigli na vrha i da dalje ne može. Zbog nekog velikog projekta sam boravio u Hrvatskoj i nisam imao vremena da sve pratim ali mediji o tome govore, to je glavna tema, uvek jedna u top tri“.
Kada inicijativa za promene dolazi od mladih ljudi, veruje da su one neizbežne, ako ne odmah onda sigurno kroz vreme. To što studenti sada traže izbore u Srbiji vidi kao jedini način za ispunjenje zahteva.
„Mislim da neće biti lako ali to je jedini način i mislim da se treba boriti na svim frontovima. Sama ideja da zaćutiš ljude oko sebe nije tako jednostavna a u ovoj veličini koja se desila u Srbiji je neverovatno. Tada mora da počne da se radi i to je najteže. Mislim da volje i vere ima dovoljno da se istraje u tome što je pokrenuto, radujem se tome“.
To što suprostavljena strana studente naziva izdajnicima prošlosti vidi kao apsolutni apsurd.
„To je pogrešno, ja mislim da prošlost treba zaboraviti, ne sasvim ali moramo prestati da žvimo u njenim kandžama, moramo se uzdići iznad toga, moramo pamtiti ali i praštati. Mi u Sloveniji imamo isti problem sa prošlosti još od Drugog svetskog rata i svega što se još tada dešavalo i posle toga. Nije stvar u tome da se zaboravi, ali hajde da krenemo i idemo dalje. Društvo treba da se stvara svaki dan, nije to nešto što samo od sebe postoji. Svakim sutra možemo drugačije i bolje“.
Mladog reditelja smo pitali kako mladi ljudi u Sloveniji gledaju na srpske studente?
„Mislim da uče od njih, verujem da je tako. Čitao sam sada knjigu o mladima koji su pasivni, koji su na telefonima i slično ali to što se sada dešava sa mladima u Srbiji je antiteza koja pokazuje da nije tako i da može drugačije. Nadam se da nas čeka drugačija budućnost od one koju smo pre studenata u Srbiji zamišljali, neko drugo doba. Oni misle svojom glavom ali ne kako mi očekujemo. Svi sada gledamo u Srbiju. Mladi u Sloveniji nisu u istom položaju, studenti u Srbiji se bore, a šta mi? Ono što svi učimo od njih je to da je lako biti protiv nečega ali je važnije imati ideju kako to nešto može biti bolje, kako rešiti problem i kako ići dalje, to je druga stvar, a to sada rade studenti u Srbiji“, zaključuje Koceli.
