0
Mnogi proizvođači hrane koriste sofisticirane marketinške taktike kako bi vas podstakli da konzumirate ultraprerađenu hranu. Često su te metode toliko efikasne da i ne primećujete koliko vas zapravo navode na prejedanje.
Zašto je toliko teško ostaviti kesicu čipsa? Postoji nešto izuzetno primamljivo u ukusu čipsa, ali kada jednom počnete da jedete – teško je stati. Kombinacija soli, mastii hrskave teksture bukvalno vas mami da pojedete celu kesu. Ultraprerađena hrana često sadrži savršeno izbalansirane količine šećera, soli i masti koje izazivaju snažnu želju za još. Iako znate da nije zdrava, nešto vas kao da tera da nastavite.
Ne možete da stanete kada krenete? Niste jedini. Mnogi posežu za ultraprerađenom hranom koja ne stvara osećaj sitosti. Čak i posle obroka, želja za još uvek traje. Bilo da više volite slatko, slano ili masno – ili sve zajedno – ovakva hrana stvara naviku. Ta navika lako može da preraste u zavisnost, a da toga niste ni svesni.
Pročitajte još
Ultra-prerađena i prerađena hrana – u čemu je razlika? Glavna razlika leži u sastojcima. Kod ultraprerađene hrane često se koriste supstance koje nikada ne biste koristili u sopstvenoj kuhinji – hemijski spojevi, veštačke boje, stabilizatori i arome čiji su nazivi većini ljudi potpuno nepoznati.
Gazirani napici, žitarice za doručak, instant nudle, gotova jela za mikrotalasnu, bombone, viršle, industrijski hleb, grickalice i energetske/proteinske pločice. Ova hrana je lako dostupna i često jeftina, što je jedan od razloga njene rasprostranjenosti.
Sklonost kaloričnoj hrani potiče iz vremena kada je preživljavanje zavisilo od unosa energije kad god je bila dostupna. Ljudsko telo je kroz evoluciju razvilo instinkt da traži visokokalorične namirnice. Danas su one svuda oko nas, ali telo se ponaša kao da ne zna kada će sledeći obrok biti – i zato dolazi do prejedanja.
Ultraprerađena hrana prolazi kroz složene procese – oblikovanje, hidrogenaciju, dodavanje aditiva kao što su stabilizatori, boje, emulgatori i pojačivači ukusa. Ovi procesi značajno menjaju teksturu, ukus i hranljivu vrednost, najčešće na štetu zdravlja.
Proizvođačima je u interesu da ljudi nastave da konzumiraju ovu hranu. Ulaže se mnogo novca u razvoj ukusa koji su toliko privlačni da im je teško odoleti. Proizvodi su dizajnirani da izazivaju zavisnost.
Kod nekih prerađenih namirnica deo varenja je već obavljen tokom proizvodnje – sastojci su usitnjeni, omekšani ili hemijski razgrađeni. Telo teže prepoznaje sitost, pa su signali kasni ili izostaju, što dovodi do prejedanja bez osećaja zasićenja.
Ultra-prerađena hrana sadrži visoke količine dodatih šećera, soli, masti i hemijskih dodataka. Takva hrana nije samo veštačka već i ozbiljno narušava ravnotežu ishrane, dugoročno povećavajući rizik od gojaznosti, visokog pritiska i hroničnih bolesti.
Mnoge porodice se oslanjaju na ultraprerađenu hranu jer je jeftina i laka za pripremu, što stvara začarani krug siromaštva, loše ishrane i bolesti. U zajednicama s niskim primanjima često je to jedini izbor.
TVećina hrane je danas na neki način prerađena. Međutim, ne mora svaka obrada biti loša – konzerviranje, fermentacija i zamrzavanje mogu biti korisni. Problem nastaje kada prerada ide predaleko, pa hrana gubi nutritivnu vrednost.
ŠKulture poput pšenice, krompira i kukuruza prerađuju se u ulja, izolate proteina, skrobna brašna i masti. Ove tvari se nazivaju „kašama“, koje se dalje kuvaju, mešaju, oblikuju i dopunjuju veštačkim bojama, aromama i emulgatorima – sve da bi izgledale i mirisale primamljivo.
Glavni problem ultraprerađene hrane jeste to što, iako sadrži mnogo kalorija, ne sadrži dovoljno hranljivih materija. Možete biti istovremeno gojazni i neuhranjeni jer telo traži više da bi nadoknadilo ono što mu fali.
Ovakva hrana se vari brže od prirodne, što nije u skladu s prirodnim funkcionisanjem organa za varenje. Brzo varenja ne daje mozgu vremena da registruje sitost, što rezultira prejedanjem.
Industrijska hrana je napravljena da bude maksimalno ukusna i dostupna – ne zbog vašeg zdravlja, već zbog profita. Intenzivni ukusi stimulišu centar za zadovoljstvo u mozgu, stvarajući osećaj užitka bez nutritivne koristi.
Nedostatak vlakana u ovoj hrani loše utiče na crevnu mikrobiotu. Zdrava creva su ključna za imunitet, raspoloženje i opšte zdravlje. Bez vlakana, creva ne funkcionišu kako treba, što uzrokuje probleme s varenjem.
Hrana je dizajnirana da pruži maksimalno zadovoljstvo, ignorišući prirodnu sposobnost tela da prepozna sitost. Ovaj fenomen, poznat kao „hiperprivlačnost“, znači da su ukusi toliko jaki i balansirani da potiskuju mehanizme samokontrole. Rezultat je preterani unos hrane – ne zbog gladi, već zbog osećaja užitka.
Ultraprerađena hrana može izazvati brze promene nivoa šećera u krvi. Zbog toga su istraživanja povezala njenu konzumaciju sa većim rizikom od raka, gojaznosti, dijabetesa tipa 2, srčanih bolesti i depresije.
Savremeno društvo je prilagođeno prekomernom unosu hrane – dostupna je svuda, uvek na dohvat ruke. Industrija koristi naučne uvide da bi aktivirala moždane centre zadovoljstva, uključujući hormone poput dopamina i grelina, otežavajući kontrolu apetita.
Jedan od najefikasnijih načina da smanjite unos štetnih materija jeste priprema hrane kod kuće. Čitanje deklaracija, spremanje obroka unapred i korišćenje svežih sastojaka može znatno doprineti boljoj ishrani. Osim toga, kuvanje kod kuće može biti opuštajuće, kreativno i isplativo.
Unošenjem više minimalno prerađene hrane možete duže osećati sitost i smanjiti potrebu za nezdravim užinama. Primeri uključuju sveže voće i povrće, orašaste plodove, integralne žitarice poput ovsa, sveže meso, jaja, prirodni jogurt, vodu, čajeve i nezaslađenu kafu.
Ograničavanje brze hrane i razvijanje svesti o količini ultra-prerađene hrane koju unosite ključni su koraci ka zdravijoj ishrani. Povremeno uživanje nije problem, ali redovna konzumacija može imati ozbiljne posledice. Male promene navika mogu doneti velike koristi – za telo i duh.
Iako se često govori o fizičkom zdravlju, ishrana snažno utiče i na psihičko stanje. Studije pokazuju da ishrana bogata ultra-prerađenom hranom povećava rizik od depresije, anksioznosti i smanjenja kognitivnih sposobnosti. Uravnotežena ishrana sa puno celovitih namirnica, vlakana, omega-3 masnih kiselina i antioksidanasa može poboljšati raspoloženje, koncentraciju i celokupno mentalno zdravlje. Mozgu je, kao i telu, potrebna prava hrana.
PLjudi često posežu za ultra-prerađenom hranom ne zato što su gladni, već iz emotivnih razloga – da ublaže stres, pobede dosadu, uteše se ili nagrade. Iako fizička glad nije prisutna, emocije mogu izazvati snažnu potrebu za hranom, posebno onom bogatom šećerom, mastima i solju.
