5
U petoj deceniji života, naš mozak počinje da prolazi kroz radikalno „preusmeravanje“ koje dovodi do sve veće povezanosti različitih mreža u narednim decenijama.
Ove promene u umrežavanju verovatno su rezultat reorganizacije mozga, koji pokušava da funkcioniše što bolje uprkos sve manjim resursima i starenju svojih „komponenti“. Pravilna ishrana, redovna fizička aktivnost i zdrav stil života mogu pomoći da um ostane u dobrom stanju i da se ove promene u umrežavanju uspore, ponekad i do duboke starosti.
U sistematskom pregledu objavljenom prošle godine u časopisu Psychophysiology, istraživači sa Univerziteta Monash u Australiji analizirali su naučnu literaturu kako bi sumirali na koji način se povezanost ljudskog mozga menja tokom života. Prikupljeni dokazi ukazuju na to da u petoj deceniji života (dakle nakon 40. godine), mozak počinje da se značajno „preusmerava“, pri čemu različite mreže postaju sve integrisanije i međusobno povezane, što ima direktne posledice po kognitivne sposobnosti.
Od početka 21. veka, neuronaučnici sve više posmatraju mozak kao složenu mrežu sastavljenu od regija, podregija i pojedinačnih neurona. Te jedinice mogu biti međusobno povezane strukturno, funkcionalno ili na oba načina. Zahvaljujući naprednim tehnikama skeniranja, naučnici sada mogu da posmatraju koje se oblasti mozga „aktiviraju“ kao odgovor na stimulaciju ili čak u stanju mirovanja, što pruža uvid u to kako su naši mozgovi sinhronizovani.
Pročitajte još
Tim sa Univerziteta Monash analizirao je 144 studije koje su koristile ove metode snimanja kako bi proučile mozgove desetina hiljada ispitanika. Na osnovu tih podataka, istraživači su prepoznali opšti trend u načinu na koji se mreža mozga menja kroz životni vek.
U mladosti i adolescenciji, mozak poseduje brojne odvojene mreže sa visokom unutrašnjom povezanošću, što omogućava specijalizovano procesuiranje informacija. To je i logično jer je to period kada učimo da govorimo jezike, igramo sportove i razvijamo talente. Međutim, oko sredine četrdesetih godina dolazi do promene – mozak postaje manje povezan unutar pojedinačnih mreža, a više na globalnom nivou, između različitih mreža. Do osamdesetih godina života, mozak obično postaje manje specijalizovan po regijama, ali zato više povezan i integrisan u celini.
Ovo „preusmeravanje“ ima i konkretne posledice po kognitivne funkcije.
„Stariji odrasli pokazuju manje fleksibilno razmišljanje, poteškoće sa formiranjem novih koncepata i apstraktnim mišljenjem, slabiju sposobnost kontrole impulsa, kao i niže rezultate u verbalnom i numeričkom rezonovanju“, naveli su autori pregleda. „Ove promene u izvršnim funkcijama počinju da se primećuju već kod osoba u petoj deceniji života, što se poklapa sa nalazima da funkcionalna povezanost moždanih mreža dostiže prelomnu tačku upravo tada.“
Ipak, vesti nisu potpuno negativne za starenje mozga. „Zadaci koji se oslanjaju na automatizovane ili dobro uvežbane procese, kao što su rečnik i opšte znanje, manje su pogođeni starenjem i čak mogu blago napredovati tokom života“, naveli su autori.
Zašto uopšte dolazi do ovih promena u moždanim mrežama? Recenzenti nude obrazloženu pretpostavku: mozak je organ sa velikim energetskim zahtevima – posebno zavisi od glukoze. „Mozak odraslog čoveka čini oko 2% ukupne telesne mase, ali troši oko 20% ukupne količine glukoze“, pišu oni.
Kako starimo, metabolizam se usporava, a mozak postaje manje efikasan. Tako ne samo da dobija manje glukoze, već je i slabije koristi. Zato se veruje da se mozak reorganizuje kako bi, uprkos sve slabijim resursima i „zastareloj opremi“, nastavio da funkcioniše što bolje može.
Pravilna ishrana, redovno vežbanje i zdrav životni stil mogu pomoći da um ostane bistar i da se promene u mrežama mozga uspore, ponekad i do kasne starosti.
Unutrašnje funkcionisanje mozga ostaje u velikoj meri misteriozno, ali zahvaljujući ovom velikom sistematskom pregledu koji obuhvata stotine studija i desetine hiljada moždanih snimaka, bar počinjemo da dobijamo površinski uvid u to kako se naš mozak menja tokom života.
„Tokom ranih godina života, funkcionalne moždane mreže se brzo organizuju. Njihovo dodatno usavršavanje traje otprilike do treće ili četvrte decenije. Nakon toga sledi višeslojna igra potencijalno štetnih i kompenzatornih promena koje prate starenje“, zaključili su recenzenti.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
