12
Posle nedelju dana „žestoke borbe protiv korupcije“, koju je početkom godine najavio predsednik republike, te masovnih hapšenja trećeligaške partijske bratije, koja je za dan proglašena stranačkim otpadom i puštena niz vodu, više ne bi trebalo da postoji ni tračak sumnje da je posredi jedna loše organizovana i dogovorena farsa.
Srećom, u društvu koje se konačno probudilo i zainteresovalo za ono što ga okružuje, ugrožava i neizlečivo razboleva, malo je verovatno da postoji ijedna elementarno pismena individua, sa kompletnim brojem hromozoma i drugih ćelijskih organela, koja je uspela da se upeca i proguta ovako ogoljenu varalicu.
Pročitajte još:
Iz dana u dan, glavni tužilac beogradskog Višeg javnog tužilaštva Nenad Stefanović uznemirava javnost svojim prisustvom i čitanjem nekakvih podataka o poslednjim uhapšenim osobama. Za tu priliku patentirao je novu formu – video-saopštenja, koja verovatno služe da stvori lažnu sliku javnog obraćanja, to jest regularne konferncije za medije, na kojoj bi osim Stefanovića, jedne kamere i jednog mikrofona, bilo bar još petoro novinara koji bi imali šta da pitaju.
Dok se u civilizovanom svetu tako nešto podrazumeva, posebno kad država otpočne „žestoku borbu“ s korupcijom, u režimima anticivilizacijskih tendencija, koji počivaju na najprizemnijim manipulacijama i obmanama, obraćanje javnog tužioca ni ne može da bude bilo šta drugo do – neartikulisana mimikrija.
Tako je, još prvog dana „akcije“, kada je uhapšen predsednik Opštine Obrenovac i bivši direktor EPS Milorad Grčić, propuštena prilika da se Stefanoviću direktno postavi samo jedno pitanje – na osnovu kog zakona, odredbe, stava ili tačke je uspeo da formira sopstvenu, to jest nadležnost Višeg javnog tužilaštva i Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije, u slučaju zloupotreba s javnim nabavkama koje je počinio Milorad Grčić? Na isti način izbegao je da mu se na premijernom „prikazivanju“ i „konferenciji“ povodom podizanja optužnice u slučaju „Ribnikar“, a na kojoj novinari jesu bili prisutni, ali uz izrečenu zabranu postavljanja pitanja takođe postavi samo jedno pitanje – zašto roditelji nisu optuženi za zapostavljanje maloletnika, a što je na samom kraju suđenja dopisivao i prepravljao optužnicu.
No, vratimo se na Miću.
Na osnovu javno dostupnih svih aktuelnih zakona Republike Srbije, a koje svako dete može da pronađe jednim klikom na internetu i pročita, jasno se može zaključiti da Mića ne može biti predmet postupanja Nenada Stefanovića, već – Tužilaštva za organizovani kriminal.
Naime, u Zakonu o javnim preduzećima, član 24 propisuje da direktore javnih preduzeća čiji je osnivač Republika Srbije, a što je slučaj sa EPS, imenuje Vlada na period od četiri godine. Grčića je upravo Vlada imenovala za vršioca funkcije direktora EPS 2016. godine na godinu dana, a on je na tom mestu ostao sve do januara 2022. Budući da je sve to vreme faktički bio na mestu direktora, po Krivičnom zakoniku, član 112, stav 3, tačka 4 uživao je funkciju službenog lica – kojem je faktički povereno vršenje pojedinih službenih dužnosti ili poslova, kao se navodi po KZ. Takođe, imenovanje iz 2016, kao i razrešenje Grčića iz 2022, evidentirani su u Službenim glasnicima iz tog perioda, takođe javno dostupnim.
Ovim smo zaključili da je Mića u periodu od marta 2016. pa sve do januara 2022. bio direktor EPS po imenovanju Vlade Srbije. Uhapšen je zbog krivičnih dela koja je počinio u periodu od 2018. do 2021. godine, znači u vreme dok je bio direktor javnog preduzeća. Sa druge strane, Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, u članu 3 , stav 2 jasno kaže da „državni organi nadležni za suzbijanje organizovanog kriminala“, a što nesporno jeste Tužilaštvo za organizovani kriminal, „postupaju u procesuiranju okrivljenih za krivična dela protiv službene dužnosti, a koje su na tu funkciju postavili Vlada, Skupština…“
Dakle, sudeći po aktuelnim zakonima, Grčića je trebalo da istražuje Specijalno tužilaštvo, a otkud u priči Nenad Stefanović, kome ovo nije prvi put da ispada iz svoje nadležnosti, možemo samo da nagađamo. Iako smo sve sigurniji u razloge.
Režim je očigledno u nekakvom raskoraku sa „specijalom“ i „poverenjem“ koje ima u tamošnje tužioce, pa izbegava da im ustupi bilo šta što ih može dodatno kompromitovati i „zakopati“. Posebno, u slučajevima procesuiranja funkcionera od kojih svi putevi vode ka vrhu. Setimo se samo nedavne iznuđene najave Zagorke Dolovac da je TOK-u naložila da pokrene istragu o padu nadstrešnice, ali da je tim povodom delegirala osobu iz novosadskog tužilaštva i prebacila je u Ustaničku 29 zajedno sa predmetom. Iako apsolutno svi postojeći tužiocu u TOK imaju daleko više iskustva u procesuiranju ovakvih krivičnih dela.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
