0
A sa drugim pretpostavkama za slobodne izbore Srbija se muči više od 10 godina, tj od početka ere u kojoj izbore organizuje aktuelna vlast. I od tada svi znaju da nešto ne valja. I od tada stižu preporuke iz ciklusa u ciklus, komisije, posmatrači i radna tela. U maju prošle godine, u zadnji čas, simulirajući normalnost pred ponovljene lokalne izbore, izglasana je dopuna Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, koja sprečava mogućnost glasanja za one koji su promenili prebivalište u prethodnih 11 meseci. To je bio epilog farse sa dovlačenjem birača autobusima i lažnima prijavama po napuštenim garažama. A posle toga ništa. Reporter Dnevnika na TV Nova Đuro Svilar došao je do cifre koja najbolje govori koliko se vlast potresa zbog ODIHR-a.
Ponukani studentskim protestima i zahtevom za vanrednim izborima, evropski zvaničnici ovih dana, sem Vučićevog puta u Moskvu, najviše zamerki vlastima u Beogradu ponovo upućuju na račun nepostojanja REM-a, borbe protiv korupcije i izmene izbornog zakonodavstva. Kad je reč o ovom poslednjem, statistika govori sve. Od 2012. godine ODHIR je Srbiji izdao 171 preporuku, od kojih 55 prioritetnih. Za 13 godina SNS vlasti ispunjeno je 17, od toga četiri prioritetne. Čemu se nadati za buduće izbore, ako ih uopšte uskoro bude?
„Ispunjene su one preporuke koje ne bole izvršnu vlast, dakle unapređenja koja se odnose na izbornu administraciju, ali nema i dalje pomaka u ključnim problemima u izbornom procesu, to je su mediji, birački spisak, nekažnjivost za sve one probleme i nepravilnosti koje su u izbornom procesu zabeležene. Tu apsolutno nikakvog pomaka nema“, kaže Pavle Dimitrijević, CRTA.
„Ono što verujem je da će vlast probati i sada da uradi nešto da bi čisto pokazala evropskim zvaničnicima da se nešto dešava. Ono što očekujem je da oni upute neki predlog zakona o reviziji biračkog spiska u proceduru u dogledno vreme. Kakav god da bude taj predlog, ono što je prva sporna tačka jeste ko će uopšte hteti da učestvuje u takvom procesu. Ako nema poverenja, a trenutno ga nema ni između vlasti i opozicije, ni između civilnog društva i vlasti, onda je jako teško zamisliti da bi moglo uopšte da se formira neko takvo telo“, smatra Nemanja Nenadić, Transparentnost Srbija.
A prošla je tačno godina, otkada je formirano radno telo za unapređenje izbornih uslova. Iako su u njemu pored predstavnika vlasti, bili i članovi Odhira i nevladinog sektora, rezultata nije bilo.
PROČITAJTE JOŠ:
„Taj proces nije bio efikasan iz raznih razloga, vlast nije htela ništa da razmatra pre onih izbora u junu. Nakon toga je bilo nekih razgovora, čak se i ODHIR umešao i dao mišljenja o zakonu koji bi trebalo da omogući reviziju biračkog spiska i zakon koji bi trebalo da reguliše ponašanje javnih funkcionera u kampanji. Na kraju se dogodilo to da oko revizije biračkog spiska nije bilo saglasnosti“, kaže Nenadić.
Ni Zoran Alimpić, stalni član gradske izborne komisije Beograda ne veruje da će vlast primeniti ključne Odhirove preporuke, zato sugeriše, da se i na eventualne nove izbore mora ići po postojećim uslovima i važećem izbornom zakonu.
„Ne bi trebalo da najavljene ponovne promene izbornih zakona i zakona koji se tiču medija i sl. posluže kao izgovor vlasti da odloži izbore. Izbori su neophodni i to što pre jer je to jedini način da se izađe iz ove ozbiljne institucionalne krize. 3:20, 2:24 Kada bi naše nezavisne institucije počele da rade svoj posao, izborni uslovi bi se odmah veoma mnogo promenili i bez promena zakona“, kaže Zoran Alimpić, stalni član u Gradskoj izbornoj komisiji Beograda.
Zato bi, procenjuje Alimpić, studentska lista zajedno sa građanima i opozicijom koja ih podržava, morala da se prihvatiti velikog posla.
„Da organizuju bolju izbornu kontrolu, u smislu da se obezbede dokazi i da se uhvate konkretni počinioci za krivična dela koja se kažnjavaju zatvorom, za lažne biračke spisikove, za podmićivanje birača, za ucenjivanje birača, za falsifikovanje dokumentacije sa jasnim imenima i dokazima, a onda treba izvršiti pritisak na institucije koje su dužne da reaguju, a to su tužilaštvo i policija, da reaguju na ta krivična dela“, kaže Alimpić.
Koliko nas po EU merilima deli od ispunjenja i do kada bi to moglo biti realizovano? Hoće li vreme biti argument vlasti, da se ne može na izbore dok se i to ne reši?
„Hipotetički sigurno da je moguća i takva vrsta manipulacije, ali ništa njih ne sprečava da mimo bilo kakvih radnih grupa, procesa itd, prosto uzmu ODHIR preporuke, konsultuju neke od ponuđenih rešenja kako da se te preporuke realizuju i da to jednostavno urede. Tako da ne možemo govoriti o bilo kakvom vremenskom okviru i nažalost čini se da sledeći izbori neće doći u boljim izborrnim okolnostima nego što su bili prethodni“, ističe Dimitrijević.
I ako je nekom promaklo s početka priče Od 2012. ODHIR je Srbiji izdao 171 preporuku, od kojih 55 prioritetnih. Za 13 godina SNS vlasti ispunjeno je 17, od toga 4 prioritetne. Da li i dalje verujete da je napredak izvestan a namera oni koji odlučuju iskrena
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
1
14
0
BONUS VIDEO: Izbori pre uslova? – Zoran Stojiljković i Đorđe Vlajić
