2
Opera i teatar Madlenianum upriličio je poseban događaj posvećen našem velikom glumcu – Slavku Štimcu. Kroz knjigu, film i pozorišnu predstavu osvetljeni su bitni momenti iz izuzetne karijere jednog od najznačajnijih glumaca koji je svojim autentičnim izrazom obeležio jugoslovensku, ali i srpsku kinematografiju.
Više od 50 godina karijere, brojne zapažene uloge na filmu, televiziji i u pozorištu – „Vuk samotnjak“, „Sjećaš li se Doli Bel“, „Salaš u Malom Ritu“, „Specijalno vaspitanje“, „Varljivo leto ’68“ – lista je beskrajna. A nakon zasluženo osvojene nagrade „Pavle Vujisić“ za životno delo usledila je monografija, kao i dokumentarac o umetniku.
„Monografija kako je Marko napisao, kad mi je pokazao ja sam bio šokiran pošto je on toliko detalja pronašao iz mog profesionalnog života za koje sam ja bio potpuno zaboravio, a što se tiče dokumentarnog filma Srđa i ja koji se znamo dugi niz godina, veliki smo prijatelji. Srđa je predložio da napravimo malkice drugačije da ne zovemo kolege i ljude sa kojima sam radio da pričaju o meni nego jednostavno ja nešto govorim i prisećam se nekakvih događaja, a sve to prate inserti iz većine filmova“, kaže Slavko Štimac.
Brojne kolege i prijatelji okupili su se kako bi sa svojim dragim kolegom proslavili ovo veliko priznanje. Monografija „Tihi heroj ekrana“ posvećena Slavku Štimcu istražuje njegov glumački izraz i mnogobrojne uloge u filmskoj istoriji koje je ostvario kako u Jugoslaviji, tako i
u Srbiji.
„Pored toga što bi odigrao dobru ulogu u dobrom filmu sa sjajnim partnerima nekako je i bio simbol to mi se nametalo dok sam gledao ponovo sve te filmove, simbol našeg odrastanja, simbol ove zemlje koja kao kulturni prostor i dalje postoji verujem i dokaz je Slavkova karijera jer je i dalje dobrodošao u svim krajevima bivše Jugoslavije“, kaže Marko Misirača, autor monografije.
Govoreći o dokumentarnom filmu „Slavko Štimac – Samotnjak“ reditelj je istakao da mu je rad na ovom filmu dozvolio da sagleda veliki umetnički doprinos Slavka Štimca. A poseban utisak na njega je ostavila scena iz filma „Underground“…
„Došla je na kraju scena gde se sreću Slavko i nekada mala šimpanza koju je on hranio cuclom, sreću se sad pod stare dane. Scena traži da se njih dvoje zagrle, tu su svetla, nešto našta nijedna životinja nije navikla i on je bio toliko dobar i ubedljiv da je i majmuna zahvatila ta emocija i on je počeo neke suze da ima i zagrlio ga“, ističe Srđa Penezić, reditelj.
A na ovu zanimljivu priču sa seta, nadovezao se i Slavko Štimac ističući da mu je to omiljena scena koju je snimio…
„On je mene zaista zagrlio, zagrlio me kao čovek i to je meni u mojoj karijeri, a nikad ne volim da se izjašnjavam, to mi je jedna od najjačih scena koje sam doživeo u životu“, kaže Štimac.
Kroz monografiju i dokumentarni film publika je imala priliku da sagleda veličinu i značaj umetničkog stvaralaštva Slavka Štimca – možda tihog heroja kako stoji u naslovu, ali sigurno ključnog za filmski i pozorišni život.
Prilog Tee Nikolić iz emisije „Među nama“ pogledajte na početku ove vesti.
PROČITAJTE JOŠ:
BONUS VIDEO – Slavko Štimac: Tihi ali nezaobilazni heroj glume – Srđa Penezić
